Finansijska i digitalna pismenost mladih ne mogu više biti prepuštene slučajnom učenju kroz iskustvo. Istraživanje i radionice sprovedene u okviru projekta „Digitalna bezbjednost za veću finansijsku inkluziju mladih“ pokazali su da je potrebno snažnije uključivanje tema finansijske pismenosti u formalno i neformalno obrazovanje, kako bi mladi sigurnije koristili digitalne finansijske usluge i donosili odgovorne finansijske odluke.
Projekat, koji je realizovao Centar za ekonomske i evropske studije (CEES), obuhvatio je istraživanje među više od 1.000 mladih uzrasta od 15 do 25 godina, kao i radionice održane u sedam srednjih škola širom Crne Gore. Cilj je bio da se sagleda nivo finansijske i digitalne finansijske pismenosti mladih, ali i da se kroz direktan rad sa učenicima identifikuju izazovi i potrebe za dodatnim obrazovanjem u ovoj oblasti.
Rezultati istraživanja pokazali su da vrijednost indeksa digitalne finansijske pismenosti iznosi 41,3 kod mlađe grupe i 58,2 kod starije, dok za ukupnu populaciju mladih od 15 do 25 godina iznosi 49,9. Ovi pokazatelji ukazuju da su finansijska i digitalna finansijska pismenost mladih u Crnoj Gori na umjerenom nivou, ali i da postoji jasan prostor za unapređenje, posebno među srednjoškolcima.
Zaključci radionica pokazali su da mladi prepoznaju značaj finansijske pismenosti i da svakodnevno koriste različite digitalne finansijske alate, ali da im često nedostaju sigurnost i navike za njihovu odgovornu primjenu. Učenici su pokazali da finansijska i digitalna pismenost nije pitanje teorijskog znanja, već praktična životna vještina koja direktno utiče na njihove svakodnevne odluke.
Tokom radionica posebno je istaknuto da digitalna plaćanja nijesu automatski bezbjedna.
Iako većina mladih zna za online prevare, dio njih i dalje nije siguran kako da reaguje u rizičnim situacijama ili kako da zaštiti svoje podatke. Zato je naglašena potreba za kontinuiranom edukacijom o digitalnoj bezbjednosti, zaštiti ličnih podataka i odgovornom korišćenju finansijskih usluga na internetu.
Radionice su ukazale i na potrebu razvijanja osnovnih finansijskih navika, poput planiranja budžeta, praćenja troškova i štednje.
Istovremeno, složeniji pojmovi poput kamatnih stopa, zaduživanja i digitalnih finansijskih ugovora i dalje predstavljaju izazov za veliki broj mladih, što potvrđuje potrebu za dodatnim obrazovanjem kroz praktične i životno primjenjive sadržaje.
Posebno ohrabruje činjenica da sami mladi prepoznaju značaj ovih tema i iskazuju interesovanje za dodatnu edukaciju o digitalnom bankarstvu, online plaćanjima, zaštiti od finansijskih prevara i upravljanju ličnim finansijama.
Iz CEES-a ocjenjuju da rezultati projekta predstavljaju dobar temelj za dalje unapređenje politika i programa usmjerenih na jačanje finansijske i digitalne pismenosti mladih.
Unapređenje finansijske pismenosti zahtijeva kontinuiranu i koordinisanu posvećenost svih nadležnih institucija, kroz formalno i neformalno obrazovanje, kao i kampanje podizanja svijesti.
CEES će nastaviti aktivnosti u ovoj oblasti, kako bi doprinio daljim reformama u obrazovnom sistemu, na tržištu rada i u finansijskom sektoru, sa ciljem povećanja finansijske sigurnosti, digitalne bezbjednosti i ukupne konkurentnosti mladih u Crnoj Gori.
Projekat „Digitalna bezbjednost za veću finansijsku inkluziju mladih“ realizuje CEES kroz program „Zaštita prava i promocija digitalnog građanstva: Crnogorski digitalni štit (MDS)“, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa SHARE fondacijom, u saradnji sa Agencijom za audiovizuelne medijske usluge, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama.
CENTAR ZA EKONOMSKE I EVROPSKE STUDIJE
